Sa dolaskom Vernera, ko će igubiti mesto u postavi Čelsija?

Podeli objavu

Timo Verner je elitni napadač. Kada se pridruži Čelsiju, neko će izgubiti svoje mesto u startnih 11. Ali ko? Vernerov napadački rezultat je odličan: u pet najboljih liga Evrope ove sezone, on je treći ukupno po golovima, a takođe u kontribucijama za golove. Nemački napadač je takođe u prvih deset po mnogim drugim ključnim statistikama za napad: golovi po utakmici 0,88 (deveti), očekivani broj golova 21,2 (drugi), očekivani broj golova po utakmici 0,74 (osmi), golovi ne računajući jedanaesterce 18,9 (drugi), golovi ne računajući jedanaesterce po utakmici 0,66 (peti) i šutevi ka golu po utakmici 1,86 (deveti).

Čelsi obezbeđuje jednog od najboljih napadača Evrope u Verneru i zato ima smisla igrati njega u startnoj postavi. Tami Ejbraham je u deset najboljih igrača u samo jednoj od ovih statistika: golovi ne računajući jedanaesterce po utakmici. Na neki način, to je najkorisniji pokazatelj ukupnog kvaliteta, ali on i dalje stoji iza Vernera. Čelsijeva 4-3-3 formacija može primiti samo jednog napadača. Verner se ove sezone koristi kao nešto dublji napadač u paru, često igrajući na levom krilu i trčeći ka napred, koso ka šesnaestercu, ili se uključuje u duple pasove. Sada je efikasniji po statistikama nego prošle sezone, dok je još uvek postizao fenomenalnu brzinu.

Ejbraham bi takođe ponudio drugačiji kvalitet sa klupe. Veoma je sposoban u šesnaestercu, ali manje brz, više fizički orijentisan. Njegovi golovi su često rezultat centaršuteva, gde se ističu njegovo kretanje i završnica, a Čelsi bi mogao imao koristi da ima tako sposoban plan B. Ipak, Frenk Lampard je izrazio želju da koristi oba igrača, a Ejbraham je dobar igrač, sposoban da izvede bar neku od vazdušnih uloga Jusufa Poulsena, fudbalera Lajpciga, u stvaranju prilika i prostora za Vernera.

Ako Lampard krene sa Vernerom i Abrahamom, jedna od opcija je igranje Vernera na levoj strani. Prirodno mu je bolja desna noga, tako da može da se izvuče na nju sa levog krila, postići pogodak i stvoriti priliku. Ali s obzirom na to kako igra u napadu u uparivanju dvojice, igranje Vernera kao levog povučenijeg napadača ima smisla, posebno sa Hakimom Ziješom koji verovatno igra desno krilo sledeće sezone. Verner bi mogao dobro da radi na levom krilu, počevši šire, uvlačeći se unutra, a zatim trčeći ka napred pre centaršuta ili izvlačenja na poziciju pogodnu za udarac ga golu. Verner je Nagelsmannu pokazao da je kreativniji igrač ove sezone: njegove asistencije po utakmici (0,28) i očekivane asistencije po utakmici (0,31) zauzimaju treće i peto mesto u Lajpcigu.

Ali, igrač kojeg bi izbacio iz startnih 11, Kristijan Pulišić, važan je za Čelsi ove sezone. Pulišićevo očekivano učešće u golovima po dodiru lopte po utakmici (0,84), drugo je najbolje u timu Čelsija. Ipak, i Tami Ejbraham je takođe u prvih pet. Takođe je postizao 0,42 golova po utakmici i asistirao 0,17 po utakmici. Pulišić je dinamičan dribler koji ili ide široko pre nego što uputi centaršut, ili seče unutra da bi odigrao pas u prostor, povezao sa Abrahamom ili šutirao.

Verner bi mogao mnogo toga što Pulisić već čini, a možda i bolje. Ali Pulišić ima samo 21 godinu i može se značajno poboljšati. Čelsiju takođe nedostaje dubina i raznolikost na levom krilu. To bi mogao biti argument da Verner igra tamo sa Pulišićem na klupi, ali bi to pružilo fleksibilnost Čelsiju na isti način kao kada bi igrali Vernera kao napadača, a Ejbraham da dolazi sa klupe.

Poslednja opcija je da Čelsi izađe sa usamljenim napadačem, bilo u 4-3-3 ili 4-2-3-1 formaciji, i igra sa duom napadača u vidu Vernera i Ejbrahama. Verovatno cbi se međusobno dopunjavali, a Verner je efikasniji kao napadač u paru nego sam. Za nemačku reprezentaciju, on ne igra u paru, a iako je veličina uzorka ograničen i nacionalni timovi imaju manje vremena za pripreme, on je očigledno manje efikasan. Čelsi bi mogao na teren u stilu RB Lajpciga formacijom 4-4-2 ili eventualno istu formaciju sa dijamantskim oblikom.

Ali Žoržinjo je pokazao da ne funkcioniše dobro kada su dva zadnja vezna, zahtevajući sigurnost dvojice bočnih vezista da bi mu pomogli oko defanzivnih zadataka. N’Golo Kante i Mateo Kovačić bi verovatno bili prvi izbor za uparivanje: sa jedne strane požrtvovani, visokoenergetski igrač koji vrši pritisak, a sa druge solidan dribler sa dobrim pasom. Ovo je najmanje verovatna opcija, jer je takva seizmička formacija da bi se maksimum iskoristio za jednog igrača neuobičajena, ali uparivanje Vernera i Ejbrahama možda samo donosi probleme.

Ostavite odgovor