Umesto zlata suze!

Podeli objavu

Davna 98′ , ja svega 13 godina , zelen, ne znam gde mi je glava a gde pozadina. Navijam za Zvezdu ali volim i kad pobedi Partizan. Deda kaže : samo Proleter Zrenjanin, a meni samo jedna ekipa u glavi REPREZENTACIJA!!! A Gle sreće, naša repka , Jugoslavija , ide u Francusku na svetski kup.

Koji je cilj, mislim se? Pa zlato, šta drugo??? Pa mi imamo možda i najbolji tim na svetu, mislim se ja. Ko bre može biti bolji od moje repke???

Na golu Kralj, a u odbrani Đorovic , moćni Batica Mirković i najbolji naš igrač Siniša Mihajlović! Ne samo naš, već najbolji igrač na svetu, moj omiljeni Miha. Ma šta najbolji na svetu??? Bolji od Džordana, Madone , Bate Stojkovića, Ramba, ma najbolji bre!!! U sredini Jokan, Brna,Juga i Piksi , brutalni igrači , plus tamo neki mladi Stanković. Kažu ljudi: ovaj mali će biti zver! I napad, Mijatović , Milošević, Kovačević. Samo 2 mesta u napadu a njih trojica. Što ih Santrač ne bi svu trojicu pustio u igru??? Ja bi da sam selektor.

Grupa nikad bolja. Kaže meni moj pokojni deda: to ti je borba , naši protiv „njinih“ (njihovih). Mi mali protiv agresora. Iran i Jugoslavija protiv Nemačke i Amerika. Kakve 2 sile. Ali nisam se bojao, znao sam da smo bolji! Pa zar niste pročitali kakve igrače imamo??? Najbolje!!!

Lako mi to rešimo, 7 bodova, naši nam dali a „njini“ nas malo namučili ali dobro. Idemo dalje , još par koraka do zlata. Moje oduševljenje raste, gotovo da sam znao, osvajamo svetski kup. Sledeća prepreka Holandija.

Dobra je to ekipa , ali ni blizu kao naša. Ok ,imaju dobre igrače, Jap Stam, braća deBur , Sedorf, Van der Sar, Davids, Berkamp ,Koku, Overmars, ali mozemo mi to. Dobijamo 3-0 , kao od šale.

Kreće utakmica, tu smo, dobri smo. Berkamp beži Mihi, trese Baticu i lagano šalje loptu u gol ispod Kraljevih ruku. Ne mogu da verujem , 3 greške u istom napadu i primamo gol. Nema veze , vratićemo se. I tako bi, Piksi centrira a Komljenović svojim drugim golom na Svetskom prvenstvu izjednačuje. Bio sam ubeđen , dobijamo. PENAL za nas! Stam obara Jugovića a Mijat uzima loptu. Ćale i ja već slavimo, baaaam , prečka…. Nema veze, idemo dalje , bolji smo.

Napadaju Narandžasti, mi se branimo , šta je ovo, zašto im ne damo gol? Uffff. Koliko prilika za Holandiju. Čekam produžetke , da se malo sredimo, napadnemo i da pobedimo. 92′ minut, Davids šutira nešto bezveze , lopta rola po travi, gol.

Gledam u oca i ne verujem. Pitam ga: šta je ovo, ovo je neka prevara? Da li će sudija poništiti gol? Kreću mi suze. Kaže ćale : to je to, to je fudbal, nije uvek sve kako mi želimo! Plačem , ne znam šta bi drugo. Kako je ovo moglo da se desi???

I sad bi mogao zaplakati. Podeli ovaj tekst ako znaš još jednog klinca kome su se snovi srušili tog dana!

Ostavite odgovor