Partizan je doživeo najubedljiviji poraz u svojoj istoriji kada su u pitanju dvomeči u Evropskim takmičenjima. U kvalifikacijama za Ligu šampiona Dinamo Kijev – Partizan 9:2. E sad razmišljam: šta je uzrok ovoj tragediji, pa čak možda mogu da kažem i sramoti?
Aleksandar Stanojević je na konferenciji za medije nakon utakmice rekao da ovi igrači nisu na nivou Evrope i da mora da se promeni veliki broj igrača kako bi tim bio spreman za Evropske izazove. Moram se složiti sa Acom da definitivno igrači nisu na očekivanom nivou.
Ali ipak moram postaviti pitanje: na kom nivou? Ako pogledamo kroz istoriju Partizan je igrao protiv Real Madrida, Arsenala pa čak i Dinamo Kijeva koji je bio u mnogo boljoj situaciji nego sada. Da bi razumeli kontekst i napravili neku gradaciju treba da istaknemo da ovaj Dinamo Kijev nema skupe strance kao što je imao u prethodnih 10 ,20 godina. Nemaju ni Ševčenka, igrača svetske klase, ovaj tim je sastavljen od dobrih Ukrajinskih fudbalera koji igraju za nacionalni tim i svega par prosečnih stranaca. Da sumiram: ovaj Dinamo Kijev nije čak ni na nivou Dinamo Kijeva iz prethodnih godina a kamoli klubova protiv kojih je Partizan izlazio kao pobednik.
Ako sve ovo uzmemo u obzir možemo doći do zaključka da igrači, odnosno njihov individualni kvalitet, ne mogu biti odgovorni za poraz od 9:2. Da je Partizan ispao rezultatom od 4:2, pa čak možda i 5:2 mogao bi da se složim sa Stanojem, međutim rezultat od sedam golova razlike mi govori da je ovde po sredi nešto više.
Ja bi se osvrnuo na probleme koji su deo Partizana već par godina. Da počnemo od navijača kojih nema na stadionu već par godina. Kompletan jug bojkotuje domaće utakmice dok istok i zapad, koji su tradicionalno znali biti čak i glasniji od juga, takođe ostaju prazni. To igračima i stručnom štabu govori da oni nemaju podršku svojih najvernijih pristalica. Na neki način se mogu opravdati nedolasci navijača ali sa druge strane bez njih uspon Partizana biće mnogo teži.
A druga mnogo bitnija činjenica jeste da u Partizanu postoji x,y struja. To su razni sitni menadžeri koji zastupaju igrače, ljudi u upravi koji imaju svoja mišljenja i žele da se njihove ideje primene, pa sve do problema u omladinskoj školi koja više ne može jednog igrača po generaciji da izbaci za prvi tim.
Moramo da se prisetimo izjave Igora Duljaja koji je rekao da mu je jedan od članova uprave prišao i rekao da je od svih kolega uzeo po nekog fudbalera samo da nijednog njegovog fudbalera neće da uzme za prvi tim. Umesto da svi rade u istom cilju i da cilj bude formiranje najboljih 11 za najveći izazove u Partizanu svako razmišlja o svojoj guzici.
Aleksandar Stanojević je došao uz garancije da će mu biti omogućeno da u dva transfer perioda sam formira kompletnu ekipu i da na taj način formira tim koji će biti sposoban da se bori za osvajanje Super liga Srbije i da bude konkurentan u Evropi. A da li će mu ljudi u upravi to dozvoliti vreme će pokazati.
I da još jednom po ko zna koji put ponovim bez navijača uspon Partizana biće mnogo teži, pa možda čak i nemoguće.
Ako si navijač zajebi upravu, zajebi politiku i dođi na stadion podržiš tim za koji navijaš.
You must be logged in to post a comment.