Ispadosmo od Škotske , ništa od Eura. Kreću priče koje „ne znamo odakle dolaze“ da je kriv: Kolarov , Mitar , ma svi igrači , pa i Tumba, okolnosti… I onda smena Tumbe , krišom , bez velike pompe pa čak i znaka poštovanja prema selektoru koji preuzeo reprezentaciju kada je niko nije hteo.
Setimo se pređašnjih situacija. Kada je OTERAN Muslin. Ista situacija kao i sada. Te Piksi , te Jokan …i na kraju Krstajić. Zašto je Krsta tada preuzeo repku? Zato što niko živ nije hteo na mesto selektora Srbije!
Da li je sada situacija drugačija? Nešto malo, tek toliko da se kaže da je malo bolje. Sada je početak novog ciklusa, ili bar poluciklusa. Na redu su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo koje će trajati nikad kraće, nakon Eura, koje počinju skoro pa sutra.
Tako da novog selektora čeka kratak period za pripremu, premalo vremena za uigravanje i onda po 3 tekme za svako okupljanje. A očekivanja su , pa naravno ogromna. Sve sem plasmana ne Svetsko je neuspeh. Da budemo realni, sve i da je Poketino preuzeo Srbiju umesto moćnog PSG-a , pa i da je ubedio Mesija da zaigra za Srbiju , šanse bi nam bile male.
Da sumiram, ukoliko se nov selektor bude oslanjao na taktiku, kvalitet i uigranost šanse su nam male. Ako pogledamo u istoriju plasman na svetsko , ključ svakog uspeha je ležao u atmosferi i jedinstvu. Kada su očekivanja bila minimalna , kada je selektor imao odrešene ruke da zove igrače bez jakih menadžera uspevali smo , nekim čudom da se plasirano na završni turnir.
Tako da, nama ne treba Poć, Murinjo, nama treba Vojvoda Mišić ili General Pavković , neko ko će da povede momke u bezpoštednu borbu na život i smrt!
