Srbija ostaje elitna reprezentacija

Revanš utakmica protiv Austrije igrala se na našoj Marakani i svi smo sa nestrpljenjem očekivali ovu utakmicu. Nadali smo se pobedi ali nismo očekivali lagan opstanak u liga nacija grupa A.

I početak utakmice nije obećavao dobro. Austrija je igrala veoma ofanzivno, sa jakim presingom i veoma agresivno. Dominirali su u pasu, oduzimali nam loptu kako su želeli a mi smo tek u 10. minutu prvog poluvremena uspeli da napravimo par pasova na njihovoj polovini. Da budem pošten delovali smo bolje nego u prvoj utakmici u Beču , ali i dalje je to bilo veoma slabo. U 40. minutu prvog poluvremena smo napravili tek treću, ponavljam, tek treću akciju na utakmici.
Ponovo smo pokušali da dugom loptom pronađemo Vlahovića, što ponovo nije davalo apsolutno nikakvog rezultata jer je Vlahović za 45 minuta imao sedam duela sa protivničkim igračima i dobio je samo jedan. Samardžić je često bio odsečen od lopte a kreative na sredini terena gotovo da uopšte nije bilo. Na kraju: poluvreme za zaborav.
I onda se desilo nešto što smo predvideli u live-u pred početak utakmice. Piksi je uveo Stefana Mitrovića i Luku Jovića umesto neprimetnog Terzića i Gudelja. Ispostaviće se da je ovo jedan od najboljih poteza Dragana Stojkovića Piksija od kako je na klupi Srbije.

Šta se tu zapravo desilo? Vlahović je počeo da se izvlači na desnu stranu i počeo je da dobija loptu u noge licem okrenut prema golu protivnika. I naravno da je mnogo bolje delovao jer je bio na svojoj prirodnoj poziciji.  Očajni Saša Lukić u prvom poluvremenu (razlog je jasan jer je igrao na sebi neprirodnoj poziciji) vratio se u vezni red i automatski zatvorio dosta napada protivnika.

Luka Jović je ostao u centru napada a Stefan Mitrović se odlično pozicionirao na levoj strani. I već u 54. minutu pravimo prvu lepu akciju kada Vlahović prima loptu na desnoj strani preko Luke Jovića i Lazara Samadžića, lopta dolazi na levi bok gde Mitrović koristi dosta prostora. Ovaj napad je bio nagoveštaj bolje igre, slično kao i u prvoj utakmici.

Napokon smo napravili uigranu akciju i nastavili da je ponavljamo iznova i iznova.

Međutim bez obzira što sam sada nahvalio Dragana Stojkovića Piksija, Austrija je i dalje bila dominantan tim. I dalje su se pitali za svaki napad, napadali i pretili našim golu. I u momentu kada je delovalo da je samo pitanje vremena kada ćemo primiti gol desilo se čudo.

Jedan igrač Austrije vratio je loptu svom golmanu šlageru koji je loše primio loptu te se ona od stative odbila do Maksimovića. A Maksimović zaista neverovatno ispratio je ovaj pas, potpuno neočekivano, obzirom da se radi o zadnjem veznom fudbaleru, uspeo da dođe do lopte i postigao je pogodak. Nadam golu prethodila je velika greška golmana Šlagera koji nam je praktično poklonio gol.

Usledilo je oduševljenje na stadionu ali i neverica u pres centru. Mi novinari gledali smo se između sebe i čudili. Zaista je utisak da nas je Bog pogledao u ovoj situaciji jer smo iz ničega uspeli da postignemo pogodak za 1:0.

Od tog momenta sve se otvorilo. Kao da je na teren izašao neki potpuno drugi tim. Igrači su se razigrali, pasovi su prolazili, dodavanja bila savršena a nekako nam se i lopta uvek vraćala u noge. Neverovatno je sa koliko lakoće smo uspevali da otvorimo puno prostora a onda da ih naši igrači iskoriste. Luka Jović je odradio tri do četiri sjajna poteza iz kojih su proizilazili veoma opasani napadi naše reprezentacije.

I onda postižemo drugi gol, odličan prolaz Živkovića, lopta ide do Samardžića, „boca“ koja nije završila u mreži, međutim, Vlahović je dobro ispratio tu akciju i postigao pogodak glavom. Međutim var je poništio ovaj pogodak jer je prethodno Živković bio u ofsajdu.

Iako u tom momentu imamo igrača više, imamo prednost od jednog 1:0, naša igra se gotovo raspala. Kao da nam je taj poništen gol oduzeo samopouzdanje i vratila se ona stara ekipa.

Ponovo su austrijanci krenuli da pritiskaju. Ušao je u igru Alaba i preuzeo dosta lopti na sebe. Ponovo Austrija pritiska i biva opasno po naš gol. Deluje da izjenačenje blizu.

Ali onda kreće jedna sjajna kontra! Fantastičan potez Luke Jovića koji dribla 2 igrača i šalje loptu u prostor do Vlahovića koji izlazi sam na golmana i ništa ne prepušta slučaju. 2:0 i kraj utakmice. Srbija ostaje elitna reprezentacija!

Jako mi je drago zbog Dušana Vlahovića jer je postigao gol za reprezentaciju posle dugo vremena. A zaista se videlo koliko je želeo taj pogodak. Dao je svoj maksimum, rekao bi čak i 300% svojih mogućnosti u ove dve utakmice kako bi nadomestio izostanak Aleksandra Mitrovića. I ako je bilo kritike na račun ovog momka zaista moj naklon do poda za sve što je dao reprezentaciji a pogotovo u ove dve utakmice. Jako bitan gol za njega i nadam se za njegovo samopouzdanje. Nadam se da će na krilima ovog gola dokazati da je jedan od najboljih napadača u Evropi.

Piksi je na konferenciji za medije bio poprilično miran i staložen, što nikako nisam očekivao. Očekivao sam da će biti euforičnan i da će zauzeti zasluge za sebe, što i verujem da je zaslužio delimično. Ali je bio iskren, rekao je da nema euforije i da ovaj tim mora da nastavi da radi i da raste i da uskoro nas čekaju kvalifikacije za svetsko prvenstvo.

Ovu Liga nacija ocenjujem kao uspešnu jer smo ispunili svoj cilj i zadržali status najelitnije reprezentacije Evrope. Igraćemo sa najjačim reprezentacijama Evrope i ponovo imati priliku da dokažemo koliko vredemo.

A za analizu igre i učinka Dragana Stojkovića Piksija sačekaću da mi se ohladi glava a onda još jednom proći kroz sve utakmice i statistiku i na kraju doneti ja sam zaključak.