Četvrtak, večeras Zvezda igra revanš meč protiv Milana. Nekoliko teških i umornih dana su iza mene, televizor je „vrisnuo“ , pa odlučujem da prihvatim poziv drugara i utakmicu gledam u društvu uz pivo i kobasicu. Nisam snimao najavu utakmice, ne verujem da Zvezda može iznenaditi Milan a čak nisam siguran da li ću raditi analizu nakon meča. Jednostavno , preumoran sam, boli me glava a kad god gledam tekmu uz društvo ne uspem sve da ispratim.
Nas četvorica smo se našli , pijemo pivo, 15 minuta pred utakmicu niko ne spominje meč. Teme su kumovo renoviranje stana , drugi planira da farba auto a ja kao Homer Simpson, praznog uma, pokušavam da bar malo odmorim glavu. Jedan lajt Partizamivac , drugi lajt Zvezdaš i nas dvojica koji smo uvek za srpske klubova, ali večeras svi mlako navijamo za Crveno bele. Kum postavlja legendarno pitanje: može li Zvezda izaći iz grupe!? Smeh na sve strane, ali ga razumem, čovek već 2 meseca sa posla uskače u radno odelo i šljaka kao lud.
Kreće utakmica, nadao sam se da Zvezda može napasti i iznenaditi od starta. Međutim , glavno pitanje je da li greda 5×8 može da nosi OSB ploču. Nismo u meču. Var, Penal , Gobeljeć i gol. I ovako mlaka atmosfera se dodatno ohladila. Komentari su , samo da ne bude petarda…
Međutim , Deki i družina su odlučili da nas zagreju. Zvezda preuzima inicijativu , igra lepo, pritiska slavni AC Milan na San Siru! Ben , prečka! Počinjemo sve više da gledamo u TV. Čak smo i ton uključili! Sviđa nam se predstava. 19′ minut gooool , Pankov se iskupio za greške iz prvog meča, međutim opet Var i opet protiv naših! Pa šta je ovo ljudi moji? 24 minut i gol. Neverovatni Ivanić još jednom pokazuje da je strašan igrač , krade prostor, daje loptu Benu a ovaj koristi letargičnost Romanjolija i izjednačuje.
Reko, Ej ljudi , pa ovo je dobro. Niko više ne priča o gredama. Puna pažnja je na TV-u. Čak smo počeli i da navijamo, što nije viđeno od meča Srbija – Škotska. Završeno je poluvreme i svi verujemo da šansa postoji! Na poluvremenu dve izmene Milana kao najveći dokaz snage našeg šampiona. Pioli se više ne zeza, ubacuje svoje najjače adute, Ibrahimović i Rebić su na terenu. Vrag je odneo šalu.
Ulaskom ove dvojice se dosta promenilo , Milan drži utakmicu pod kontrolom, stvara prilike. Medutim , Zvezda je tu, igra , bori se. U 69′ Deki pokreće plan B, ulaze Falko i ElMagiko! Ajmo Zvezdo , ovo je sad već pravo navijanje. Verujemo u prolaz, osećamo da je ovo momenat kada srpski fudbal može zasijati! Ali opet na scenu stupa Gobeljic , kao i prvi levi bek u prvoj utakmici , u potpuno bezazlenoj situaciji, na sredini terena dobija crveni karton. Nije mogao biti gori momenat. Taman kad je trebalo napasti Milan ostajemo sa igračem manje. Psovke izleću , ne možemo da verujemo šta se dešava. 2 Var-a, penal, poništen gol, prečka i sad još crveni!
Otvaram treće pivo, adrenalin je skočio. Ne pamtim kad sam popio 3 piva tokom utakmice. Svi do jednog ustajemo sa mesta , galama je u sobi. Kao reprezentaciju da gledamo. Ne sećam se kad smo ovako navijali za neki naš klub. Ali takva je utakmica, Zvezda se bori, igra lepo a fortuna je , gle čuda , na strani Italijana. Bože dragi, koliko ti Italijani imaju sreće.
Do kraja smo skoro svi stajali , čekali iznenađenje ali su Milanezi iskusno priveli utakmicu kraju. I na kraju korner koji sudija nije dozvolio. Jbg, tako je kako je. Na kraju smo svi bili zadovoljni kako smo proveli 2h. Može se reći da sam se odmorio glavu. a Zvezdi se mora odati priznanje na sjajnoj evropskoj sezoni.
Šta drugo reći. Ako nisam uspeo da vam dočaram atmosferu u kojoj sam gledao meč pogledate analizu utakmice, sve će vam se samo kaz’sti, što bi nas narod rekao. Aj uzdravlje!
