Za sam kraj: razočarenje

Srbija je završila takmičenje na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj nerešenim rezultatom protiv Danske 0:0. Od samog rezultata teže mi je pala činjenica kako smo došli do njega.

I ako se znalo da nam je pobeda jedino rešenje i da nas se samo ona vodi u naredni krug, obzirom da je trebalo da nam se namesti gomila utakmica kako bi nam x bio dovoljan, Dragan Stojković Piksi je odlučio da igramo ekstremno defanzivno.

Čak ni ta činjenica nije toliko strašna. Imali smo problem u defanzivi, dosta problema u pokrivanju sredine terena pa je možda i bilo logično da krenem od defanzivno.

Međutim, tri pozicije u timu su bile katastrofalno posložene. Živković koji je bio jedan od najboljih fudbalera na turniru igrajući na poziciji desnog wing beka prebačen je na levu stranu. Na njegovu poziciju postavljen je Mijailović. Mijailović je odigrao defanzivno skroz OK ali je jasno da on u ofanzivi nema šta da traži. Sa druge strane Živković takođe nije odigrao dobru partiju obzirom da je bio na strani koja mu je potpuno strana. I umesto da imaš jedno odlično krilo a drugo slabije, mi smo u ovoj utakmici imali dva slaba krila.

Nominalno u timu smo imali četiri zadnja vezna fudbalera. Mijailović igrao na desnoj što je manje više OK, ali Lukić Gudelj i Ilić su bili na sredini terena. Lukić je igrao na poziciji desetke sa ulogom playmaker. Sam Lukić nije odigrao loše ali je bilo veoma vidljivo kako kada se nađe sa loptom na protivničkoj polovini, bliže njihovom golu, ima dosta problema u organizaciji.

Tokom prvog poluvremena nebrojeno puta smo mogli da vidimo kako naši momci ne znaju šta će sa loptom. Kreativa je potpuno zakazala a napadi su se nizali stihijski bez plana i programa. Kasnije smo saznali da je Dragan Stojković Piksi saopštio sastav svojim igračima sat i po vremena pred utakmicu.

Poraz kao poraz, ispadanje kao ispadanje nije veliki problem, ispadale su i veće reprezentacije od nas, ali način na koji smo ispali je zaista za svaku osudu. Ne možeš u odlučujućoj utakmici na turniru u kojoj ti je apsolutno potrebna pobeda da se igraš fudbal menadžera. Ne možeš da svoje najbolje fudbalere Tadića, Sergeja i Vlahovića ostaviš na klupi.

Nakon utakmice sam bio jako ljut jer sam se osećao izneverenim. Trener koji prima milionsku platu mora da zna šta da radi. Mislim da je vreme za rastanak…